Netolerancija na hranu
Netolerancija prema specifičnim komponentima hrane može se pokazati u vidu mnogih zdravstvenih tegoba koje su rezultat sresa kome je organizam izložen unosom namirnica na koje je preosetljiv.
Razlikujemo dve kliničke manifestacije: alergiju na hranu i intoleranciju na hranu. Alergija na hranu predstavlja proces posredovan IgE antitelima protiv proteina hrane i manifestuje se brzom uzročno posledičnom rekacijom. Intolerancija na hranu je reakcija na hranu koja može da izazove neprijatne simptome i vezuje se za mnoga hronična stanja. Intolerancija na određenu hranu obično ne ugrožava život ali može značajno da utiče na kvalitet života. Dok manje od 2% populacije pati od alergija, procenjuje se da više od 35% populacije pati od netolerancije na hranu. Ona može da ugrozi bilo koga u bilo kom starosnom dobu, ali pošto se simptomi često javljaju tek posle izvesnog vremena od uzimanja hrane, otkrivanje problematične hrane može da bude teško bez korišćenja novih laboratorijskih testova. Na primer, mleko ili hleb pojedeni jednog dana mogu da izazovu bolove u zglobovima tri dana kasnije. Neke intolerancije na hranu mogu da budu izazvane nedostatkom enzima ili hemijskom preosetljivošću, dok druge predstavljaju reakciju imunog sistema i stvaranjem specifičnih IgG antitela na određenu namirnicu. Intolerancija na hranu se povezuje sa brojnim hroničnim stanjima i simptomima, koji uključuju sledeće:
-
Gastrointestinalne tegobe: gastritis, nadimanje, sindrom iritabilnog creva, dijareja, opstipacija, malapsorpcija;
-
Neurološke smetnje: glavobolja, migrena, vrtoglavica;
-
Dertmatološke promene: akne (kod odraslih), ekcem, svrab kože, osip;
-
Bolovi u zglobovima i mišićima: od atipičnih bolova i otečenosti zglobova do reumatoidnog artritisa, fibromijalgija;
-
Psihološke smetnje: hronični umor, nesanica, depresija, anksioznost;
-
Respiratorne tegobe: astma, rinitis-može se preklapati sa alergijskim procesom;
-
Problemi kontole telesne težine.
Unos hrane koju ne tolerišemo dobro, je tihi ubica i direktno utiče na pojavu bolesti kao što su dijabetes, srčani i moždani udar, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, brojni maligniteti. Samo izbacivanjem iz ishrane namirnica koje ne tolerišemo dobro, u više od dve trećine slučajeva, dolazi do poboljšanja ozbiljnih zdravstevenih tegoba. Dakle, možemo biti zdravi pametnim unosom hrane.
U Vašem Domu zdravlja Medicus Universalis, možete uraditi laboratorisjki skrining test netolerancije na hranu i brzo utvrditi koje namirnice koje imate u svakodnevnoj ishrani utiču na Vas na način na koji ne bi trebalo.
Laboratorijski skrining test netolerancije na hranu je idealan za regulisanje telesne težine, povišenih vrednosti krvnog pritiska, holesterola, triglecirida i glukoze u krvi.
Procedura je sledeća: najpre se popunjava upitnik, gde se od pacijenta u Domu zdravlja uzimaju podaci o godinama, hroničnim bolestima, operacijama, zdravstvenim tegobama koje osećaju, meri se njihova telesna težina i obim ručnog zgloba. Potom se u laboratoriji vadi krv za uzorak za skrining test netolerancije na hranu, koji obuhvata 342 namirnice. Namirnice obuhvaćene ovim testom su najčešći uzročnici netolerancije kao i namirnice koje najviše koristimo u ishrani.
Pre vađenja krvi pacijent ne bi trebalo da jede najmanje 12 sati, od tečnosti da unosi samo vodu. Ukoliko se uzimaju neki lekovi, terapija se ne mora prekidati s obzirom da ona neće uticati na rezultate testa.
Nakon laboratorisjke obrade uzorka i analize, pacijent dobija rezultat koji sadrži preporuke o namirnicama koje su idealne za korišćenje u ishrani, zatim one koje su neutralne i mogu se koristiti ograničeno i namirnice koje bi trebalo isključiti iz ishrane u konsltaciji sa lekarom. Rezultati se dobijaju nakon 2 do 3 dana.
Zakažite Vaš test na intoleranciju na hranu u Vašem Domu zdravlja Medicus Universalis i poboljšajte kvalitet Vašeg života. Cena testa je 3840,00 dinara.
Jelena
Postovani,
kada moze da se dodje na pregled za intoleranciju na hranu? Da li mora pre podne?
Pozdrav
Jelena