Ehokardiografija (EHO srca, ultrazvuk srca) spada u grupu tzv. neinvanzivnih metoda – potpuno je bezbolna, pre pregleda nije potrebna posebna priprema, nema štetnih dejstava i može se primenjivati u najranijoj životnoj dobi.
Ehokardiografija je neophodna u procenjivanju zdravstvenog stanja pacijenta sa sumnjom ili već dijagnostikovanom kardiovaskularnom bolešću (povišenim krvnim pritiskom, nepravilnim ili ubrzanim raadom srca, bolovima u sredogruđu, brzim zamaranjem, epizodama gubitka svesti, kod dijabetičara, bolesnika na hemo ili radioterapiji), kao i preventivno kod osoba koje imaju porodične i lične visoke faktore rizika za kardiovaskularne bolesti (gojaznost, pušenje, povišenje masnoće u krvi, fizička neaktivnost itd). Ehokardiografijom se mogu otkriti mnogobrojni patološkoanatomski i funkcionalni poremaćaji koji se drugim metodama mogu prevideti ili tek naslutiti.
Ehokardiografija ima poseban značaj u praćenju evolucije mnogih bolesti i efekata primenjene terapije, ali i kod donošenja pravovremene odluke o hirurškom lečenju određenih bolesti srca u oceni fizičke sposobnosti, odnosno fizičke aktivnosti bolesnika u pojedinim oboljenjima KVS.
Savremeni aparati, poslednje generacije u našoj ustanovi omogućavaju:
- Vizuelni prikaz srčanih struktura;
- Ispitivanje funkcije srca, veličine srčanih šupljina, oboljenja srčanih zalistaka („šum“ na srcu);
- Otkrivanje ili praćenje urođenih i stečenih srčanih mana kod dece i odraslih;
- Otkrivanje posledica preležanog virusnog miokarditisa, perikarditisa;
- Procenu komplikacija koronarne bolesti, kontraktilnosti srčanog mišića nakon preležanog infarkta, lokalizaciju i veličinu postinfarktnog ožiljka, izbor terapije.
- Pomažu u otkrivanju uzroka zamora, gušenja, bola u grudima.
Kako da se pripremim za ultrazvuk srca?
Za ultrazvuk srca nije potrebna posebna priprema. Potrebno je da dođete na pregled u zakazano vreme, a što se jela i pića tiče možete se ponašati uobičajeno kako što to činite svakodnevno. Ukoliko koristite lekove, trebalo bi da nastavite da ih uzimate normalno kao i do tada izuzev ukoliko Vam doktor nije drugačije naznačio.
Stres EHOkardiografski test (Stres EHO test) je neinvanzivna dijagnostička metoda za otkrivanje koronarne bolseti i dokazano je korisnije, validnija i superiornija u odnosu na klasičan test opterećenja.
Kada se radi Stres EHOkardiografski test?
- Kod bolova u grudima, sumnje na anginu pektoris, procene ozbiljnosti angine pektoris, posle infarkta miokarda i kod viskog arterijskog pritiska, kao i kod poremećaja srčanog ritma. Kod pacijenata kojima je klasičan test fizičkim opterećenjem urađen, ali je rezultat sumnjiv, nedovoljno jasan ili ubedljiv, potrebno je uraditi Stres EHOkardiografksi test.
- Kod procene vitalnosti delova srčanog mišića (ima li živog tkiva na mestu gde je bio infarkt miokarda, ožiljak). Oštećeni delovi srčanog mišića u miru, mogu popravljati kontraktilnost tokom opterećenja a to otvara mogućnost revaskularizaciji (ugradnja stenta ili operacija baj pas).
- Kod određenih patoloških promena na EKG-u (izmenjen EKG, npr. blok leve i desne grane, hipertrofia leve komore, infarkt miokarda, nakon operacija baj pas..)
- Značajne EKG promene (ST promene) bez angioznog bola ili angiozni bol bez značajnih EKG promena (češće kod žena).
- Ukoliko postoje granične do umerene EKG promene i bol u grudima blažeg stepena pri umerenom ili većem fizičkom opterećenju.
- Kod zdravih ljudi (ili onih koji misle da su zdravi, sa faktorima rizika) koji se počinju rekreirati ili baviti sportom, kod sportista, ljudi koji su izloženi većim fizičkim naporima.
Stres EHO kardiografski test se može izvoditi:
- Doziranim fizičkim opterećenjem na ergometar biciklu (ergobicikl) i pokretnoj traci (Treadmill);
- Korišćenjem farmakološkog agensa (medikamenta) dipiridamola ili dopamina (farmakološki/farmakodinamski stres-eho test);
Cilj je izazivanje ili otkrivanje ishemije miokarda, odnosno slabijeg snabdevanja srčanog mišića kiseonikom (smanjena pokrvljenost srčanog mišića). U prisustvu aterosklerotske bolesti koronarnih krvnih sudova, ishemija se manifestuje kroz promene u kretanju srčanih zidova koje su vidljive ehokardiografski. Izvodi se uz kontinuirani i sinhronizovani bežični EKG – monitoring i EHOkardiografski monitoring i merenje krvnog pritiska.
Stres EHOkardiografski test je značajan za procenu kardiovaskulanog rizika, procenu efekata terapije, procenu stanja posle infarkta miokarda, ugradnje stenta, baj pasa.
- Uveče i na dan testa izostaviti iz terapije: beta blokatore (lekovi koji usporavaju srčani ritam: Atenolol, Prinorm, Presolol, Concor, Nebilet, Panapres, Propranolol, Dilatrend, Karvilex, Milenol, Tensec, Binevol, biprez i sl) i Dilacor.
- Na dan testa ne uzeti: Koronarne dilatatore (Monizol, Dilcoran, Lopion, Molicor, Isosorb R)
- Obavezno uzeti svu stalnu terapiju (naročito za krvni pritisak), osim u slučaju pacijenata koji uzimaju antiaritmike (Propafen ili Amiodaron) konsultovati kardiologa koji treba da radi test.
- Pacijenti koji nisu bili na kardiološkom pregledu duže od mesec dana pre testa treba da urade pregled. Poželjno je da se pre testa uradi i EHO srca. Ako pacijenti imaju EHOkardiografski pregled urađen ranije, on ne sme da bude stariji od 6 meseci.
- Dan pre termina testa ili na dan testa poželjno je uraditi K u serumu.
- 2-3 sata pre testa lagani obrok da bi se izbegla hipoglikemijska reakcija. Ne konzumirati kafu, kofeinske napitke, Coca-Colu, ne pušiti cigarete.
- Obući/poneti laku obuću (bez štikli, po mogućstvu patike) i prikladnu odeću za brzo hodanje ili vožnju biciklom. Doći odmoran i naspavan.
- Dijabetičari pre testa treba da nešto pojedu, da popiju svoju uobičajenu oralnu terapiju, a pacijenti na insulinskoj terpaiji pre testa treba da smanje dozu inslulina za 2-4 ij.
- Žene ne bi trebale da rade test za vreme menstruacije.
- Poneti kompletnu medicinsku dokumentaciju. U slučaju tegoba, obavezno obavestiti doktora.